Сенћанска гимназија
Нижа гимназија је почела да функционише 1876. године у згради грађанске школе, на углу тадашњих улица Арпадове и Деакове.
У овој згради је међутим и даље функционисала грађанска школа са два одељења за девојке. Након више година, како је гимназија све јаче развијала своју збирку наставних предмета, библиотеку и музеј, тако је зграда постајала све мања за њене потребе. Тадашњи школски одбор је иницирао повећање броја општинских школских зграда и проширење постојећих, па је касније Скупштина прихватила ове предлоге. Након израде планског цртежа зграде гимназије, овлашћени директор школе Јожеф Кутија грађевински инжењер, подноси их Градском савету у августу 1883. године.
У јулу 1884. године започети су радови. Носећи зидови су због влажности тла постављени дубље од планираног, углавном на 2,50 метара. Радови су након постављања темеља брзо напредовали, да су током лета већ у потпуности били изграђени зидови, док су у септембру постављене лествице за кров. У скроз готову зграду усељење је започето 27. априла 1885. године, што је протекло такође у кратком временском периоду. 30. априла је у новој згади већ започета настава.
Парцела нове зграде гимназије је заузимала 4780,00 м2. Сама зграда је на уличном фронту имала један спрат, а у дворишном крилу је био полуспрат (који је био повезан у „Т“ облику са уличним фронтом). 15 осовина прозора је гледало на улични фронт а две на улаз у крило. Дужина уличног фронта била је 41, 38м а крила са полуспратом 24,50м. Осим ходника, зграда је располагала са 16 пространих просторија, којима је у дворишту прикључена фискултурна сала од 1260 м2. У приземном делу налазиле су се службене просторије и станови службеника.
На двестотој годишњици сенћанске битке, у септембру 1897. године се отвара пети разред гимназије, док се током следећих година постепено отварају и виши разреди. На почетку XX века Сента је имала потпуну главну гимназију. Због жеље грађана да им се деца образују долази до повећања броја ученика из околних села и градова.
У складу са повећаном потребом, град се обавезао да ће проширити зграду гимназије, или да ће подићи потпуно нову зграду.
Градска Скупштина је донела одлуку дана 22. октобра 1900. године, да на једноспратну зграду ниже гимназије која је подигнута 1884. године сагради још један спрат док је на крају ипак донето решење да ће се за нову зграду главне гимназије радови вршити на старој гимназији и на земљишту поред ње.
Планове за реновирање су израдили Домонкош Берзенцеи, нови главни инжењер сенћанске инжењерске службе и Маћаш Сабо градски грађевински мајстор. По плановима нова зграда главне гимназије је изграђена код ниже гимназије и на земљишту поред ње и тако је обједињена у једну целину.
Полазећи од старе зграде, и на источној страни проширујући се према Тиси, створен је блок јединственог „U“ облика у основи. Овај план је у целости реализован.
Улични фронт је у односу на ранијих 41,38 метара повећан на 74,89 метара док је ранија класицистичка фасада замењена новим стилом, сецесионим. Карактеристика тог стила је линијски украс на површинама зида: њене пиластере су делиле водоравне таласасте линије које се бојама издвајају од основне боје зида, тако да се на делу спрата преливају у поља фасаде. Као посебно интересантним се сматра пројекција мађарских сецесионих навијениих појаса равне линије које су остављене на старој згради.
Плански цртежи, слике учионица и уређаја изложени су на изложби у лондонском Earls Court, где је 1908. године и освојила „diloma d' honneurt“ награду и златну медаљу.
Извор:
Грађевинарство Сенте, Золтан Валкаи
Сто година сенћанске гимназије (1876-1976), Јанош Добош
Zentai Gimnázium
Az algimnázium 1876-ban kezdte meg működését a polgári iskola épületében az akkori Árpád és Deák utca sarkán.
Ebben az épületben azonban tóvább működött a polgári iskola két leányosztálya is. Évek múltával, ahogy a gimnázium egyre erőteljesebben fejlesztette tanszergyűjteményét, könyvtárát és múzeumát, úgy vált az épület egyre szűkebbé a két tanintézmény számára.Az Iskolaszék kezdeményezte a községi iskolaépületek szaporítását és a meglévők bővítését, majd később a képviselő-testület is elfogadta ezen javaslatokat. A gimnáziumi épület tervrajzának elkészítésével az iskola igazgatóját Kuthy József építészmérnököt bízták meg , aki azt 1883 augusztusában nyújtotta be a Városi Tanácshoz.
1884 júliusában megkezdődtek a munkálatok. Az alapfalak a talaj vizenyőssége miatt a tervezettnél mélyebbre, általában 2,50 méternyire kerültek. A munkálatok az alapok biztosítása után oly gyorsan haladtak, hogy a nyár folyamán a falakat teljesen felhúzták, és szeptemberben már a tetőtlécezték. A teljesen elkészült épületbe 1885. április 27-én kezdődött meg a beköltözés, ami szintén rövid idő alatt végbement, április 30 -án az új épületben a tanítás is megkezdődött.
A gimnázium új épületének telke 4780 m²-t foglalt el. Maga az épület az utcai fronton egy-, az udvari szárnyban (amely az utcai fronthoz „T" alakban csatlakozott) félemeletes volt. Az utcai frontra nézett az épület 15 ablaktengelye és 2 szárnybejárata. Ennek hossza 41,38 — a félemeleti szárnyé pedig 24,50 méter volt. A folyosókon kívül az épület 16 tágas helyiséggel rendelkezett, amelyekhez az udvarban az 1260 négyzetméteres tornaterem csatlakozott. A földszinti részen a hivatalos helyiségek és a hivatalnoki lakások kaptak helyet.
A zentai csata kétszázadik évfordulóján, 1897 szeptemberében megnyílt a gimnázium ötödik osztálya, majd a következ ő években fokozatosan a magasabb osztályok. A XX. század fordulóján Zentának már teljes főgimnáziuma volt. A gimnáziumi tanulók számának szaporodása nemcsak a környező városokból és falvakból idesereglő diákoknak volt köszönhető, hanem annak az igénynek is , hogy egyre több gazda szerette volna taníttatni a gyermekét.
A megnövekedett szükségletnek megfelelően a város arra kötelezte magát, hogy a gimnázium épületét kibővíti, vagy teljesen új épületet emel.
A városi képviselő-testület 1900. október 22-én határozatot hozott, hogy az 1884-ben emelt algimnázium egyemeletes épületére még egy emeletet építtet, végül mégis olyan megoldás született, hogy a régi gimnázium és a mellette lévő telken folynak majd az új főgimnázium épület munkálatai.
Az átalakítási terveket a zentai mérnöki hivatal új főmérnöke, Berzenczey Domokos és Szabó Mátyás városi építőmester készítette el. A tervezéssel az új főgimnázium az 1884-bn épült algimnázium és a mellette lévő telken készült új rész összeépítésével lett egységes épület. Úgy tervezték meg, hogy a régi épületből kiindulva és azt a keleti oldalon a Tisza felé kibővítve egy egységes, „U" alaprajzú tömböt hozzanak létre. Ez a terv teljes egészében megvalósult.
Az utcai front a korábbi 41,38 méterrel szemben most 74,89 méterre növekedett, a korábbi klasszicista homlokzatot pedig az új stílus, a szecesszió váltotta fel. Jellemzője a falfelületekben úsztatott vonalas díszítés: pilasztereit vízszintes hullámvonalak tagolják, és színezéssel választódnak el az alapfalfestésttől úgy, hogy az emeleti részen a homlokzati mezőkbe átfolynak. Külön érdekességnek számít a régi épület meghagyott egyenes vonalú öveinek és a magyaros szecesszió kacskaringós vonalainak egymásra vetítése.
Az épület terve, tantermeinek és berendezéseinek fényképei eljutottak a londoni Earls Courtban 1908-ban megtartott kiállításra, ahol megkapta az aranyéremnek megfelelő “ diploma d’ honneurt”.
Forrás:
Zenta építészete, Valkay Zoltán
A zentai gimnázium száz éve ( 1876-1976), Dobos János
