Под индустријском конопљом је у Србији ове године било око 300 хектара, али је потенцијал те ратарске културе за производњу и прераду, уз могућност да обезбеди упошљавање већег броја људи,много већи, истакнуто је на међународном симпозијуму „Конопља – сировина будућности”, који је у Сенти организован под покровитељством те потиске општине и Центра целулозе, папира, амбалаже и графике Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду.
За поновно интензивирање гајења конопље заинтересовани су и на подручју Сенте јер је, по речима помоћника председника сенћанске општине за економски развој Петра Терзића, у том граду радила једна од угашених кудељара. Уз то, пре две и по деценије урађена је и прва физибилити студија за производњу целулозе и папира од конопље, мећутим, пројекат није реализован.
Професор др Милорад Крговић из Центра целулозе, папира, амбалаже и графике предочио је да конопља као сировина има веома велику примену. Наиме, може се користити у производњи целулозе и папира, индустрији грађевинског материјала, производњи текстила и као енергент, а цвет, лист, семе и уље све више се користе као здрава храна, као и у фармацеутској и козметичкој индустрији.
– Конопља је култура 21. века као био-обновљив сировински ресурс текстилне, хемијске, фармацеутске и других индустрија, допунски алтернативни извор енергије – истакла др Биљана Пејић из тима стручњака Технолошко-металуршког факултета у Београду, на којем се баве истраживањем конопље за конвенционална подручја примене, али и нова.
М. Митровић
Дневник, 19. 12. 2016.